Author Archive admin

Byadmin

Mladi i statistika u Srbiji

Kliknite na donje tastere da vidite grafikone

Često postavljana pitanja mladih koji se leče od raka

Alkohol i droge

Ne, ne leči. Može da izazove brojne probleme i zapamti da nije legalna. Koristi se za neka stanja i ublažavanje nus pojava lečenja. Više o tome na LINKU.

Ako ste imali burnu noć sa konzumacijom droge i alkohola, obavezno to treba reći doktoru ili medicinskom timu. Ponekad popiti neki alkohol ne bi trebalo da škodi. Iskrenost u vezi konzumacije je važna.

Telesne tečnosti

Neke vrste hemioterapija mogu da utiču na promenu boje urina. Ali i neke vrste infekcija mogu biti uzročnik promene boju urina. Svaku promenu prijaviti doktoru.

Ne. Različite vrste hemioterapija mogu imati sporedne efekte. Neki od njih mogu uzrokovati osećaj mučnine i povraćanje, s tim što nekima ne bude muka. Za drastičnije količine povraćanja i mučnina doktor može da vam prepiše neke lekove kako bi ublažili stanje.

Mitovi

Ne, rak nije zarazna bolest.

Ne, hemioterapija ne izaziva zavisnost.

Ne, nisu sve vrste raka nasledne. Ali se neke vrste se češće pojavljuju u nekim porodicama. To ne znači  da ćeš i ti dobiti rak od svojih roditelja, ili da ćeš preneti svojoj deci.

Da, možeš da se baviš sportom tokom lečenja ali moraš da budeš veoma pažljiv/a i najpre proveriš sa svojim doktorom. Ponekad će doktor zabraniti neke vrste sporta kao što su kontaktni sportovi ili ekstremni sportovi.

Ne gubi kosu svaki pacijent sa rakom. To zavisi od vrste lečenja.

Zračenje

Kremu stavljati najmanje 2 puta dnevno od prvog tretmana, čak i posle završenog tretmana.

Pitajte medicinsku sestru da vam da neke obloge za plikove.

Zračna terapija je u principu brza i nije bolna. Ali mogu da se pojave neke nus pojave na koje će vas doktor uputiti.

Možeš se osećati umorno ili dobiti afte u ustima ili otežano gutati.

TBI se koristi da ubije sve kancerogene ćeije u telu pre transplantacije koštane srži.

Survivorship / praćenje

Ovo je različito od osobe do osobe. Neke stvari o kojima ćeš razmišljati su zasnivanje porodice i potomstva, fitnes, navike u ishrani, edukacija, veze, mentalno zdravlje.

Depresija i anksioznost su uobičajeni za kancer survajvere- mladice. Ne znači da iako si završio lečenje i bez raka da si sada srećan. U redu je biti tužan iako si „dobio drugu šansu“ i to ne znači da si nezahvalan.

Možda sada imaš drugačiji pogled na život i promenjeni su tvoji pogledi na život. Možda otkriješ da te iskustvo raka promenilo kao osobu ili te uopšte nije promenilo. Postaćeš osoba koja ceni život i o one male momente u životu kao rezultat ovog traumatičnog iskustva. I da, sve je to OK.

Važno je poznavati svoje telo. Poznavati sebe i svoje telo je dobro, ali ne treba preterivati, jer ćeš svakako imati kontrolne preglede i možeš da razgovaraš sa svojim doktorima

O seksu

Neke vrste raka i lečenje mogu da utiču na sposobnost da imaš dete kasnije. Pitaj doktora o načinima da sačuvaš svoju plodnost.

Uglavnom ne. Ali neki imaju privremene probleme sa erekcijom.

Ne, definitivno nije seksualno prenosiva bolest. Ali rak grlića materice može biti uzorkovan virusom koji se prenosi seksualnim putem. Zapamti da rak ne možeš da preneseš ili dobiješ seksualnim putem. Ne zaboravi da koristiš zaštitu tokom seksualnog odnosa zbog drugih bolesti.

Da, jer je veoma važno biti zaštićen tokom seksa dok traje hemioterapija. Ova preporuka se odnosi na 72 sata od primanja hemioterapije. Nije uvek sigurno imati seks pa ipak nije loše potražiti savet od medicinskog osoblja.

Ako sumnjaš na trudnoću, odmah odraditi testove. Ne smeš zatrudneti tokom hemioterapija. Lečenje može da ošteti i spermu i jajne ćelije i može nastupiti spontani pobačaj a i ozbiljni defekti ploda.

Top saveti

Porazgovaraj i sa roditeljima i sa doktorom o tome da želiš da nasamo razgovaraš sa doktorom, jer misliš da ćeš biti otvoreniji i da ćeš reći nešto što možda ne želiš da čuju roditelji.

U Srbiji je zakonski regulisano da možeš već sa 14 da ideš kod doktora bez pratnje roditelja. Međutim nepisana praksa je da doktori ne žele da te prime bez pratnje roditelja, ali ako pokušaš, insistiraš i objasniš dobićeš svojih 5 minuta.

Ne boj se da tražiš pomoć. Pitaj roditelje, prijatelje, nas, doktore. Odluči ko ti najviše prija i ko ti najviše može pomoći. Nekada je najteže tražiti pomoć ljudima koji su ti najbliži, pa zato možeš uvek nama da se obratiš.

U redu je biti ljut. Pričaj sa nekim o svojim osećanjima. Na naš tim za podršku možeš da računaš gde možeš da dobiješ savet/e kako da neke situacije prevaziđeš ili ćeš dobiti ideje kako da se nosiš sa svojim osećanjima.

O bolnici i posetama

Možeš da kažeš NE. Otvoreno reci ko ti prija, kada ti prija da ti dođe.

Bolnica i terapije su smarajuće. Spavaj koliko možeš. Ponesi slušalice i slušaj muziku, gledaj filmove.

Različite bolnice različita pravila. U našim bolnicama nije baš pristupačno za takve posete i na vama je da procenite da li želite da deca treba da gledaju druge teške bolesnike, jer kad si mlada a ipak odrasla osoba ti deliš bolničku sobu sa starijima, babama, dedama.

Byadmin

Tim koji pruža podršku

Naš tim- pričalice

Milica Šimonović
Milkica Dimitrijević
Petra Nikolić
Dušan Crnokrak
Miloš Radulović
David Gulači
Byadmin

O nama

ČIKA BOCA &MLADICE

ČIKA BOCA

2011 - DANAS

Okupljamo roditelje

Roditelji dece lečene od raka su osnivači udruženja Čika Boca. Od 2012. godine smo počeli intenzivno da radimo da rešavanju problema mladih lečenih od raka posle lečenja.

2013 - danas

Kamp za decu i mlade lečene od raka “Mi Možemo Sve” (10-odnevni kamp u toku jula 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. i 2018. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja RS i kamp 2016, uz finansijsku podršku Ministarstva pravde RS)

Kamp Mi možemo sve 2013 i dalje: preko 300 učesnika
2014 - i dalje

Program je nastao kao podrška povratku dece i mladih u školu posle dugotrajnog lečenja. Podrazumeva intervenciju u kojoj učestvuje vršnjački tim edukatora- mladiCa i tim udruženja sa psihologom. Vršnjački tim priprema odeljenje tj. vršnjake za povratak drugara/ice u školu. Tim Čika Boce sa psihologom sprema nastavno osoblje za povratak deteta u školu. 

Uporedo smo počeli da radimo i na senzibilizaciji vršnjaka u osnovnim i srednjim školama povećavajući nivo znanja o raku i smanjujući socijalnu distancu. 

Broj učesnika na radionicama: preko 3000
Broj škola: preko 40
Broj održanih radionica: preko 150

Lečenje raka adolescenata i mladih odraslih (skraćeno AMO) (od 12-25 godina) može da uzrokuje kognitivne poteškoće kasnije u životu, u područjima kao što su oslabljena koncentracija i pamćenje.
Beleže se složeniji psihološki problemi, koji zahtevaju dodatne dugoročne, vremenski intenzivne intervencije. U jednoj studiji koja se odnosi na adolescente i mlade odrasle (AMO) koji su preživeli rak, dijagnostikovana je skoro jedna četvrtina s depresijom, anksioznošću i / ili post-traumatskim stresnim poremećajem, uprkos tome što je prošlo čak u proseku 13 godina posle njihove dijagnoze.

MLADICE

2012 - 2015

Od 2012. do 2015. se okupljana grupa mladih lečenih od raka u detinjstvu angažovala kroz internet radio MladiCe sa ciljem pomaganja onima koji su trenutno u procesu lečenja. Istovremeno je to bila i dvosmerna podrška, jer je i nama značilo za prorađivanje sopstvenog iskustva i kroz puno edukacija istovremeno nas osnaživalo za život u kome ćemo znati kako da se zauzmemo i za sebe i za druge.  Emitovali smo preko 100 radijskih emisija i ugostili veliki broj gostiju.

2014 - danas

Volonteri na kampovima Mi možemo sve

2014
2014 - danas

Od 2015. smo vršnjački edukatori za rad sa decom i mladima. Edukacijom smo stekli veštine i znanja za vođenje radionica. Višegodišnje iskustvo nam je pomoglo da timski kreiramo i sprovodimo radionice, konsultujući se sa stručnim osobljem. 

Vršnjački edukatori: 10 MladiCa
2018 - danas

Grupa MladiCe postoji od 2012. godine. Kroz razgovore smo jedni od drugih saznali o nekim zdravstvenim tegobama koje su nam zajedničke. Vremenom smo počeli da istražujemo o tome. Učestvujući na evropskim sastancima mreža koje prate dugoročne posledice lečenja smo rešili da nešto treba da preduzmemo. 
Stopa preživljavanja je drastično veća nego u prošlom veku, pa su i posledice prisutnije. O njima se daleko više govori i posvećuje pažnja u razvijenim zemljama Evrope. Nadamo se da je ovo početak promene kojom ćemo osvestiti i survajvere i struku na problem dugoročnih posledica lečenja raka kod mladih.

(381) 11 405 94 14 
roditelji@cikaboca.org

(381) 405 94 14 
mladice@mladice.org 

Byadmin

Poveži se sa drugim mladim ljudima

Možeš se osećati veoma usamljeno. Prijatelji često ne razumeju kroz šta sve prolaziš, čak i kada pokušaju.

Zato može da ti pomogne i da te uteši razgovor sa nekim ko je u sličnoj situaciji

Razgovor sa drugim mladim ljudima

Priključi se našoj maloj zajednici u kojoj su i drugi mladi ljudi koji su u sličnoj situaciji kao i ti.

Byadmin

Savetovanje i individualni pristup

Pristup savetovanju i podršci putem mejla, ćaskanja i video poziva svaki radni dan u nedelji.
Podrška

Imati rak u svom životu može da ti preokrene život naopačke.
MladiCe razumeju da rak utiče na sve, od toga kako se osećaš i koliko si opterećen/a za svoje porodične, prijateljske i partnerske veze, za obrazovanje, posao, finansije.

Rak različito utiče  na ljude, pa zbog toga možemo i individualno da radimo sa tobom kako bismo identifikovali potrebe i ciljeve, a zatim se pobrinuli da dobiješ podršku koja ti je potrebna da se bolje nosiš sa bolešću. 

Naše MladiCe su otvorene tako da možeš da razgovaraš sa njima. Naša podrška je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna.

MladiCe godinama unazad koriste svoje iskustvo lečenja od raka kako bi pomogli drugima u sličnoj situaciji, a u cilju pružanja što kvalitetnije podrške MladiCe su edukovane od strane psihoterapeutkinja REBT CENTRA. 

Podrška je dostupna svakim radnim danom od 17:00-21:00h, bez obzira gde živite. 

Podršku možeš dobiti putem mejla mladice@mladice.org, grupe na FB MladiCe PričaliCe, četa uživo |POGLEDAJ DOLE DESNO IKONICU| ili WHATSAPP CHAT |POGLEDAJ DOLE LEVO IKONICU|.

Možeš se priključiti grupi podrške koja takođe radi online. Ako želiš da budeš deo online grupe za podršku prijavi se na neki od gore navedenih načina. U zavisnosti od broja prijavljenih obavestićemo te za termin održavanja grupe podrške.

Sve naše usluge su besplatne zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja Srbije i Ministartsva omladine i sporta. 

“Kada mi je dijagnostikovan rak u 19. godini, upozoren sam da moja plodnost može biti izložena riziku zbog uključivanja određenog leka u moju hemioterapiju. Pored nemira koji donosi dijagnoza raka, bilo je poražavajuće misliti da moje lečenje može da  utiče na moju šansu da imam decu. Za mene je postalo bitno da budem svestan i informisan o mogućim tretmanima za plodnost, a koje bih mogao da primim kako bih zaštitio i osigurao svoju plodnost u budućnosti. Kroz konsultacije sa mojim specijalistom za plodnost i neprestano pozivanje na knjigu poput ove, osećao sam se sigurno u donošenju odluke o tretmanima plodnosti koji su bili pravi za mene. Ovakva knjiga je bila od suštinskog značaja jer mi je omogućila da razumem postupke, efekte i potencijalne rezultate svakog od tretmana plodnosti na jasan i prijatan način. Nadam se da će vam ova knjiga pomoći da razmotrite svoje mogućnosti plodnosti, tako da i vi možete biti bolje informisani da odaberete najbolje tretmane za plodnost za vas.”

Kilie Levis- kancer survajvor

 

Govoriti o onome što ti se dešava izgleda veoma teško, ali razgovarati sa nekim znači puno.

Byadmin

Veze posle raka

Verovatno će svaka vaša veza na neki način biti pogođena vašim iskustvom raka.

Nakon svega što ste prošli, vaša uloga u vašoj porodici, grupi prijatelja ili vezi će biti drugačija. Promenili ste se – i naravno, vaši odnosi sa drugima su se promenili. Možda se osećate zrelije i snažnije nego ranije i mislite da su drugačije stvari sada važne.

Mnoge porodice očekuju da se sve vrati u normalu (kako god to da definišu) kada se završi lečenje.  Ali budite spremni – možda ste se i vi i vaša porodica trajno promenili.

Možda ćete se osećati nepovezano i otuđeno od starih prijatelja. Možda se osećate da ste primorani da odrastete brže od njih i sada se osećate zrelije. Ili ste možda propustili mnogo prilika za druženje sa ljudima u vašim godinama i osećate se kao da su se vaši prijatelji napustili i ostavili vas.

Dok pokušavate da se vratite u ‘običan’ život, možda ćete otkriti da morate ponovo razmisliti i čak prekinuti neka prijateljstva. To se ionako moglo desiti – sa i bez raka.

Kada počnete da shvatate šta vam je važno i interesantno, dajte sebi priliku da upoznate ljude koji imaju slične interese i vrednosti. Možda biste mogli da se povežete sa ljudima na mreži. Možete se pridružiti našoj  online zajednici za mlade ljude pogođene rakom.

Ako imate partnera / dečka / devojku koji je bio sa vama tokom vašeg iskustva sa rakom, vaša veza se verovatno promenila (na bolje ili na gore).

Možda ste se bavili nekim borbama i niste se tako dobro razumeli kao i pre raka.

Možda ćete otkriti da se vaš stav prema stvarima i vašem pogledu na život promenio i to može uticati na vaš odnos.

Ali neki parovi smatraju da prolazak kroz nešto slično zajedno jača njihovu vezu i učvršćuje njihovu bliskost i posvećenost jedni drugima. Razgovarajte sa svojim partnerom / dečkom / devojkom o tome kako se osećate tako da oni znaju šta se dešava u vašoj glavi i kako bi mogli da vas podrže.

Ako ste singl, možda vam je stresno kako da ponovo počnete da se sastajete sa ljudima i kada da im kažete o svom raku.

Rak je možda uticao na vaše samopouzdanje, samopoštovanje i izgled.

Neki ljudi se brinu da su manje privlačni i da će im biti teško da formiraju nove odnose.

Mnogi se pitaju da li će – i kako – reći budućim partnerima o njihovom raku, posebno ako je pogođena njihova plodnost.

Byadmin

Suočavanje sa….

A sada?

Sada kada je vaše aktivno lečenje završeno, smatrate se da ste u fazi ‘praćenja’. Prebacivanje sa „pacijenta“ na „praćenje“ može doneti mnogo različitih emocija.

Možda će vam biti lakše sada kada je lečenje završeno, uzbuđeni zbog budućnosti, zahvalni i odlučni da izvučete maksimum iz života.

Ali možete se i osećati slabo, umorno,  zabrinuto zbog promena u izgledu ili zabrinuti za budućnost.

Iako su srećni što su živi, neki se  mogu osećati krivim što su preživeli, dok drugi ljudi s nisu. Ova „krivica“ može biti posebno teška za mlade ljude, posebno ako ste formirali jaka prijateljstva ili veze s ljudima u bolnici. Ako doživljavate bilo koje od ovih osećanja, može biti zaista korisno razgovarati sa vašom medicinskom sestrom, socijalnim radnikom ili savetnikom.

Suočavanje sa gubitkom

Naučiti da se nosiš sa gubicima je deo procesa povratka na “normalno”. Najbolje što možete da uradite je da priznate ono što ste izgubili i dozvolite sebi da žalite za njima. Neki gubici, kao što su kosa ili deo tela, su najvidljiviji vama i drugima – i mogu biti teški za rešavanje.

Takođe možete osetiti tugu zbog “nevidljivih”gubitaka:

*vreme provedeno van redovnog života, i propuštenih šansi

*iskustva, kao što je propušteno finale košarke

*odnosi i prijateljstva.

*samopoštovanje, ako izgledate drugačije ili osećate manje sigurni u sebe nakon svega što se dogodilo.

*nezavisnost – gubitak mobilnosti,  nesposobnost da sami radite određene stvari, da se oslanjate na porodicu za pomoć, ili jednostavno ne možete da radite stvari kao što su putovanje ili sport. To može biti i gubitak posla ili finansijska nezavisnost.

*snove koje si imao vezano za budućnost.

*Vaša uloga u porodici, ili vaš krug prijatelja, ili vaša romantična veza se možda promenila.

Potrebno je vreme da se otkrije novi identitet; i dok radite na tome, možda ćete se osećati izgubljeno i besmisleno.

Često mislimo da su rutine dosadne, ali  one su udobne jer daju strukturu našem životu.

Šta sada?

Spoznati šta da se radi nakon završetka lečenja raka jedna je od najtežih stvari za žrtvu raka.

Uobičajeno je da želimo da odvojimo malo vremena – učinimo nešto za sebe i ponovo razmislimo o životu i smislu života.

U ovoj fazi posle lečenja slede neka pitanja:

Kakva je razlika u mom životu posle raka?

Šta znači preživjeti rak?

Da li preživeti rak znači samo fizički oporavak?

Neki ljudi se osećaju kao da su se borili u masovnoj borbi toliko dugo da im je sada potrebno malo vremena da se samo odmaraju.

Drugi očekuju da se vrate u svoj ‘normalan’ život, i budu iznenađeni osećajem konfuzijem i sumnjom u sebe.

Možda da probate

Uzmite vremena za sebe i eksperimentišete sa novim rutinama i saznajte šta funkcioniše za vašu porodicu, vas i vašeg partnera ili prijatelje.

Istražite nove mogućnosti za lični i profesionalni razvoj.

Prihvatite emocije koje dolaze sa preživljavanjem kroz stvari kao što su godišnjice dijagnoze, ili smrti drugih pacijenata obolelih od raka.

Usredsredite se na pozitivne promene koje su obogatile vaš životni stil.

Pridružite se grupi za podršku ili programu da biste podelili svoja iskustva i pomogli drugim mladim ljudima koji žive s rakom.

Potvrdite količinu promena, gubitka i žalosti koje ste doživeli zbog raka.

Fokusirajte se na život zdravog načina života tako što ćete više brinuti o sebi.

Byadmin

Fizičke promene

Briga o sebi

Za mnoge ljude iskustvo u lečenju raka i raka podstiče ih da naprave pozitivne promene u životnom stilu, kao što je bolj ishranao, redovno vežbanje ili npr. meditiranje za kontrolu stresa.

Pazite na svoje telo

Postoje jaki dokazi da je pravilna ishrana, fizičko vežbanje, nekonzumiranje duvana veoma važno za survajvere (MladiCe) i smanjuje se  vjerovatnoća povratka bolesti.

Jedite više povrća i voća-bar dva puta dnevno neko voće.

Redovno vežbajte. Proverite sa svojim lekarom koji tip vežbi i koliko je u redu.

Održavajte zdravu težinu.

Dovoljno spavaj i odmaraj.

Ograničite ili izbegavajte alkohol – ne više od dva standardna pića dnevno.

Ako pušite-PRESTANITE.

Pazite na svoj um

Ono što se dešava u vašoj glavi može imati ogroman uticaj na to što se događa u vašem telu. Stres za vas čini čudne stvari, tako da je briga o svom umu zaista važna. Naučite kako da se opustite. Isprobajte različite strategije suočavanja koje će vam pomoći da se opustite i osetite da držite stvari pod kontrolom.

Razgovarajte sa ljudima o tome kako se osećate.

Zapišite svoje misli i osećaje.

Smejte se!!

Povežite se sa drugim mladim ljudima koji su u istoj situaciji i razumeju kroz šta prolazite.

Tvoje telo

Neka lečenja raka mogu da promene način na koji vaše telo izgleda, oseća i radi – a to može uticati na to kako sebe doživljavate.

Fizičke promene koje možda imate zbog lečenja raka uključuju gubitak kose, gubitak težine i osećaj umora. Ove promene su obično privremene. Ponekad lečenje raka ostavlja vas sa trajnim promenama, kao što su ožiljci od operacije ili gubitak udova. Potpuno je normalno da se osećate anksiozno zbog  fizičkih promena vašeg tela tokom ili posle lečenja raka. Takođe je normalno da se osećate tužno, ljuto, sramežljivo, zbunjeno ili frustrirano.

To kako se osećate često utiče na vaše odnose sa drugima. Ako ste nesrećni ili posramljeni načinom na koji izgledate, možda se nećete osećati dobro za druženje, ili će vas brinuti kako će vaš partner ili prijatelji reagirovati. Govoreći otvoreno o tome kako se osećate, verovatno će situacije učiniti manje nezgodnim i dati dobru priliku da vas prijatelji bolje razumeju i podrže onako kako vama odgovara. 

Saveti za suočavanje sa promenama na telu i izgledu

Dajte sebi vremena da se naviknete na promenu. Ovo može da potraje i to je u redu.

Pridružite se grupi za podršku ili razgovarajte online sa drugim mladim ljudima koji su prošli istu vrstu fizičkih promena zbog lečenja raka.

Pričajte o tome. Razgovor sa svojom porodicom ili prijateljima o tome kako se osećate može vam pomoći da odagnate negativne misli.

Dajte im do znanja da vam je potrebna njihova podrška.

Ako imate partnera, budite otvoreni i iskreni o tome kako se osećate, a isto tako će im omogućiti da se osećaju ugodnije i da će biti u mogućnosti da vam bolje pomognu.

Budite spremni za nezgodna pitanja. Vaši prijatelji i drugi ljudi mogu vam postaviti pitanja o bilo kakvim očiglednim promenama u vašem izgledu. Takođe je u redu da kažete ljudima da ne želite da pričate o tome. Možda ćete morati da im date neke smernice o tome šta je najbolje za vas.

Držite svoje telo zdravim. Pomozite sebi da se osećate dobro ako jedete hranjivu hranu i ne vežbate više nego što vaše telo može da podnese. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koliko tačno i koje vrste vežbi treba da radite.

Izgradite vaše samopouzdanje. Nosite odeću koja vas čini dobrim. Napravite novi izgled ili isprobajte novi izgled.

Družite se sa ljudima koji vas nateraju na smeh i sa kojima  se osećate dobro. U redu je da želite da se sakrijete i držite na distanci, ali nemojte se predugo povlačiti, bitno je biti u blizini drugih.

Byadmin

Ako se rak vrati

Ponekad, nažalost, rak može da se vrati. To se zove recidiv. To znači povratak simptoma ili tumora nakon što ste bili u remisiji (bez raka). Suočavanje sa relapsom može biti jednako teško, možda i teže nego prvobitni rak. Ako se rak vrati, ne pojavljuje se uvek u istom delu tela – na primer, ako imate rak debelog creva, može se ponovo pojaviti u jetri. Rak se još uvek zove rak debelog creva.

Različiti tipovi ponavljanja su:

Lokalno: što znači da je rak na istom mestu kao i originalni rak ili je veoma blizu njega.

Regionalno: kada tumori rastu u limfnim čvorovima ili tkivima u blizini mesta prvobitnog raka.

Udaljeni: ako se rak proširio (metastazirao) na organe ili tkiva daleko od mesta prvobitnog raka.

Ponavljajući rak obično počinje sa ćelijama raka koje prvi tretman nije u potpunosti uklonio ili uništio. To ne znači da je tretman koji ste primili pogrešan. I to ne znači da ste učinili nešto loše. To samo znači da je mali broj ćelija raka preživeo tretman. Takođe je moguće razviti potpuno novi rak koji nema nikakve veze sa vašim prvobitnim rakom.

NE OPET! – Normalna reakcija na relaps.

Normalno je da se osećate ljuto i da mislite: „Kako može opet da mi se dogoditi? Zar nisam dovoljno prošao/la ?.

Druge česte reakcije kod recidiva su šok, tuga i strah – možda iste vrste emocija koje ste imali kada ste bili prvi put dijagnostikovani.

Baš kao i prvi put, morate dobiti sve informacije koje su vam potrebne o oporavku i opcijama lečenja kako biste mogli odlučiti šta je pravo za vas.

Byadmin

Testovi, kontrole i lečenje

Nažalost, rak se može vratiti nakon lečenja. Zato postoje česti redovni pregledi (više testova i skeniranja!) koji su značajni za svaku mladu osobu koja je imala rak. Po završetku lečenja morate redovno da posećujete lekara.

Ovi pregledi, testovi i snimanja i mogu da ukažu na neke probleme ili zakasnele efekte lečenja.

U početku će kontrolni pregledi biti veoma česti, možda svakih nekoliko nedelja ili meseci. S vremenom ćete morati da posetite svog onkologa jednom godišnje. Ali ako ste zabrinuti za bilo šta, ili se osećate kao da trebate da  posetite doktora između zakazanih kontrola, kontaktirajte ih i zakažite pregled.

Šta je uključeno u kontrolne preglede?

Ono što je uključeno u vaš pregled zavisi od vrste raka koji ste imali i kako je teklo vaše lečenje. Možda budu uključena neka snimanja i testovi koje ste već imali tokom lečenja. Vaš lekar će vam postavljati pitanja o vašem fizičkom zdravlju, kao i o vašem emocionalnom i mentalnom zdravlju.

Da li moram da nastavim sa proverama?

DA! Vraćanje u bolnicu zbog pregleda može biti uznemirujuće ili zastrašujuće. Možda će vas podsetiti kada ste prvi put saznali da imate rak, ili se možda plašite recidiva. Neki ljudi su bolesni čim uđu u bolnicu i osete miris te bolnice. Osećaj straha ili teskobe je normalan. Takođe može biti i naporno pogotovo ako morate da putujute do bolnice. 

Kasni efekti

Postoje neki sporedni efekti lečenja koji će se možda pojaviti  kasnije tokom života. To su kasni efekti lečenja  i uključuju probleme sa plućima, srcem, bubrezima ili jetrom, probleme sa plodnošću, propadanje zuba i probleme sa pamćenjem ili koncentracijom. To se dešava zato što lekovi protiv raka mogu da oštetite zdrave ćelije kao i one koje su kancerogene, a to može izazvati zdravstvene probleme koji se pojavljuju tek kasnije. Ne znači da će se kasne posledice javiti kod svih.

Mogući kasni efekti zavise od mnogo različitih faktora, uključujući:

*tip raka i mesto na kome je

*vrstu lečenja/lekova

*koliko ste godina imali pri postavljanju dijagnoze

*vaše zdravlje pre raka i sada.

Pitajte svog lekara da li ste izloženi riziku od razvoja nekih kasnijih efekata, tako da znate na šta treba obratiti pažnju. 

Najbolja strategija je da imate redovne preglede i recite svom lekaru o svojim simptomima ili zabrinutostima koje vas muče.

1
Zdravo!
Hvala ti što se javljaš. Kako možemo da ti pomognemo?
Powered by