Naučiti da se nosiš sa gubicima je deo procesa povratka na “normalno”. Najbolje što možete da uradite je da priznate ono što ste izgubili i dozvolite sebi da žalite za njima. Neki gubici, kao što su kosa ili deo tela, su najvidljiviji vama i drugima – i mogu biti teški za rešavanje.
Takođe možete osetiti tugu zbog “nevidljivih”gubitaka:
*vreme provedeno van redovnog života, i propuštenih šansi
*iskustva, kao što je propušteno finale košarke
*odnosi i prijateljstva.
*samopoštovanje, ako izgledate drugačije ili osećate manje sigurni u sebe nakon svega što se dogodilo.
*nezavisnost – gubitak mobilnosti, nesposobnost da sami radite određene stvari, da se oslanjate na porodicu za pomoć, ili jednostavno ne možete da radite stvari kao što su putovanje ili sport. To može biti i gubitak posla ili finansijska nezavisnost.
*snove koje si imao vezano za budućnost.
*Vaša uloga u porodici, ili vaš krug prijatelja, ili vaša romantična veza se možda promenila.
Potrebno je vreme da se otkrije novi identitet; i dok radite na tome, možda ćete se osećati izgubljeno i besmisleno.
Često mislimo da su rutine dosadne, ali one su udobne jer daju strukturu našem životu.
