Čitaš o: Kako možemo pomoći?

  • Home   /  
  • Archive by category "Kako možemo pomoći?"
    • ( Page2 ) ( Page2 )
Byadmin

Testovi, kontrole i lečenje

Nažalost, rak se može vratiti nakon lečenja. Zato postoje česti redovni pregledi (više testova i skeniranja!) koji su značajni za svaku mladu osobu koja je imala rak. Po završetku lečenja morate redovno da posećujete lekara.

Ovi pregledi, testovi i snimanja i mogu da ukažu na neke probleme ili zakasnele efekte lečenja.

U početku će kontrolni pregledi biti veoma česti, možda svakih nekoliko nedelja ili meseci. S vremenom ćete morati da posetite svog onkologa jednom godišnje. Ali ako ste zabrinuti za bilo šta, ili se osećate kao da trebate da  posetite doktora između zakazanih kontrola, kontaktirajte ih i zakažite pregled.

Šta je uključeno u kontrolne preglede?

Ono što je uključeno u vaš pregled zavisi od vrste raka koji ste imali i kako je teklo vaše lečenje. Možda budu uključena neka snimanja i testovi koje ste već imali tokom lečenja. Vaš lekar će vam postavljati pitanja o vašem fizičkom zdravlju, kao i o vašem emocionalnom i mentalnom zdravlju.

Da li moram da nastavim sa proverama?

DA! Vraćanje u bolnicu zbog pregleda može biti uznemirujuće ili zastrašujuće. Možda će vas podsetiti kada ste prvi put saznali da imate rak, ili se možda plašite recidiva. Neki ljudi su bolesni čim uđu u bolnicu i osete miris te bolnice. Osećaj straha ili teskobe je normalan. Takođe može biti i naporno pogotovo ako morate da putujute do bolnice. 

Kasni efekti

Postoje neki sporedni efekti lečenja koji će se možda pojaviti  kasnije tokom života. To su kasni efekti lečenja  i uključuju probleme sa plućima, srcem, bubrezima ili jetrom, probleme sa plodnošću, propadanje zuba i probleme sa pamćenjem ili koncentracijom. To se dešava zato što lekovi protiv raka mogu da oštetite zdrave ćelije kao i one koje su kancerogene, a to može izazvati zdravstvene probleme koji se pojavljuju tek kasnije. Ne znači da će se kasne posledice javiti kod svih.

Mogući kasni efekti zavise od mnogo različitih faktora, uključujući:

*tip raka i mesto na kome je

*vrstu lečenja/lekova

*koliko ste godina imali pri postavljanju dijagnoze

*vaše zdravlje pre raka i sada.

Pitajte svog lekara da li ste izloženi riziku od razvoja nekih kasnijih efekata, tako da znate na šta treba obratiti pažnju. 

Najbolja strategija je da imate redovne preglede i recite svom lekaru o svojim simptomima ili zabrinutostima koje vas muče.

Byadmin

Nova “normalnost”

Mnogi mladi ljudi i porodice misle da će se život vratiti na staro kada se završi lečenje.

Ali upravo ste se bavili životno opasnom bolešću! Tvoj život se ozbiljno promenio.

Dakle, umesto da pokušavate da se vratite na to kako je bilo pre raka, možete započeti sledeće poglavlje u vašem životu i stvoriti „novo normalno“. To može značiti promene u onome što radite, planove za budućnost i ono što smatrate važnim, kao što su:

*fokusirajući se na sadašnjost i nadajući se dobroj budućnosti.

*prihvatanje života i slavljenje prekretnica kao što su rođendani, godišnjice i mature.

*priznavanje emocija koje dolaze sa preživljavanjem kroz stvari kao što su godišnjice dijagnoze, ili smrti drugih pacijenata obolelih od raka.

*pridruživanje grupi ili programu za podršku raku tako da možete da se povežete sa drugim mladim ljudima koji razumeju kroz šta ste prošli, kao i da podelite svoja iskustva sa drugima.

Možete se pridružiti MladiCama online zajednici za mlade ljude pogođene rakom.

Vi, vaš partner, vaši prijatelji, vaša porodica ili vaš šef mogu očekivati da se život jednostavno vrati u normalu. Mogu čak reći i stvari kao što su “Morate da pređete preko toga” ili “Vreme je da krenete dalje”. Ali to ne funkcioniše tako. Recite im da vam treba prostora i vremena da se nosite s tim na svoj način. Odvojite malo vremena da se oporavite i suočite sa gubitkom i promenom. Ali ako se osećate kao da vam ne uspeva i razmišljate o raku više nego što želite, razgovarajte sa nekim iz vašeg okruženja ili nam se javite.

Vratiti se u školu ili na fakultet  ili započeti novi kurs – nakon što završite lečenje raka može biti izazov. Ali to su veliki delovi vašeg života, tako da vraćanje u školu ili učenje može da vam pomogne da stvorite “novu normalnost” nakon raka. Posle dužeg vremena, normalno je da se osećate nervozno zbog povratka. Možete se osećati zabrinuti u vezi fizičkih promena i ne znate kako će drugi reagovati. Pripremite se za povratak u školu i više svakako pročitajte OVDE.

Vratiti se na posao može vam pomoći da povratite vaše samopouzdanje i samostalnost i vratite se  “normalnu” rutinu koja vam daje nešto na šta se možete fokusirati osim na rak. Ali povratak radne snage može biti težak i pomoći će vam ako date sebi vremena da se pripremite. Budite spremni za kolege – čak i prijatelje – da se u početku ponašaju malo čudno oko vas. Možda ne znaju šta da kažu ili kako da se ponašaju. Recite im da se niste promenili i da samo želite da budete tretirani kao ranije. Možete da zaustavite šaputanje tako što ćete im reći da ste spremni da razgovarate i da je u redu da vam postavljaju pitanja. Smirite se. Ne očekujte da ćete se suočiti sa svime na svom prvom radnom danu, ili biti u mogućnosti da radite što je pre moguće.

Po završetku lečenja, vaš lekar ili lekari treba da vam daju sažetak lečenja. Vi i vaš lekar opšte prakse takođe treba da budete upoznati sa planom praćenja. 

Byadmin

Praktične stvari

Promene kod kuće

Rak ne utiče samo na vaše telo i osećanja; takođe utiče na vaš svakodnevni život i unosi značajne promene i prilagođavanja. Kada ste bolesni, ponekad izgubite sposobnost da sve radite samostalno i možda ćete morati da se oslonite na svoju porodicu ili prijatelje da vam pomognu. Možda ste morali da se vratite kući kod svojih roditelja. Možda ćete trebati (i želeti) podršku vaše primarne porodice. Možda neće biti lako imati ih uključene u vaš svakodnevni život. Pored toga, lečenje je skupo i možda će vam trebati finansijska pomoć. 

Rešavanje svih ovih promena može biti jako teško. Ako se osećate frustrirano, krivo ili preplavljeni svim tim osećanjima, razgovarajte sa svojom porodicom ili sa nekim stručnim licem koje vam može dati savet o suočavanju.

 

Novac, osigura nje, prava

Pored fizičkih i emocionalnih uticaja lečenja raka, mogu da vas muče i neka finansijska ili pravna pitanja sa kojima se morate baviti. Troškovi vašeg liječenja su pokriveni obaveznim zdravstvenim osiguranjem.o tome gdje se liječite i ako imate privatno zdravstveno osiguranjem. Možda postoji i neka finansijska pomoć. Takođe možete dobiti pomoć za troškove transporta i smještaja ako živite van mesta lečenja, jer imate prava na sanitet. 

Važno je da razumete vaša zakonska prava – kao što je vaše pravo da donosite odluke o lečenju, i da ne budete diskriminisani zbog raka ili bilo kakvih neželjenih efekata.

Škola studije posao

Iako nije uvek lako u toku lečenja raka, nastavak školovanja ili rada može vam pomoći da zadržite osećaj „normalnosti“ i da vam pruži nešto drugo na šta možete da se fokusirate.

Čika Boca & MladiCe imaju timove za intervenciju sa školskim osobljem i vršnjacima kada se radi o osnovnom ili srednjem obrazovanju. Više pročitajte OVDE.

 

Byadmin

Sporedni efekti lečenja

Lečenje raka može da izazove niz “nuspojava” – problema koji se javljaju kada lečenje utieče na zdrava tkiva ili organe. Neželjeni efekti zavise od vrste terapija koje primate. Vaš lekar ili neko drugi u vašem timu treba da vam ispriča o mogućim neželjenim efektima vašeg lečenja i kako i šta da radite da ih umanjite i lakše nosite sa njima. Tako ćete znati šta možete da očekujete bićete manje iznenađeni!

Mučnina, povraćanje i problemi sa ishranom

Mlađi ljudi, pa i deca imaju češće problem sa mučninom i povraćanjem

Zamor

Osećaj zamora  – pravog zamora – može nastati: kao posledica samog tumora; toka lečenja bolesti; emotivni aspekt i bolovi koje uzrokuje tumor; anemija (niski nivo eritrocita).

infekcije

Terapije izazivaju pad imunog sistemapa je podložnost infekcijama velika. 

gubitak kose

Najvidljiviji sporedni efekat hemioterapija je gubitak kose. Javlja se 21-vi dan od primanja prve hemioterapije. Kada se završe tretmani, kosa i druge dlake počinju da rastu.

Byadmin

Početak lečenja

Biti u bolnici

U zavisnosti od vrste lečenja koje ćete imati, zavisi koliko i koliko često ćete morati da provoditi vremena u bolnici. Dugotrajan boravak u bolnici može biti jako dosadan! Evo nekoliko saveta kako boravak u bolnici učiniti lakšim.

hospital

*Zamolite prijatelje da vas posete (i donesu grickalice!).

*Donesite svoje omiljene sitnice ili stvari iz kuće kako bi bolničku sobu učinili udobnijom.

*Spremiti omiljene muzičke play liste. Ponesite svoj telefon, iPad, knjige, časopise.

*Pokrenite dnevnik.

*Isključite telefon ako se ne osećate dobro

*Dobro se upoznajte sa noćnim sestrama jer će vas spasiti od ludila kada ne možete da spavate!

*Izađi napolje ako si dovoljno dobro.

Byadmin

Plodnost/neplodnost

Neka lečenja raka mogu da utiču na plodnost, što znači vašu sposobnost da imate bebu. Ne dešava se kod svih slučajeva raka ili lečenja raka. Sve zavisi od vašeg uzrasta, tipa raka i lokacije, vrste lečenja i od toga kako reaguje vaše telo. Možda će vam biti malo nelagodno da pitate o plodnosti - ali važno je znati rizike kako biste mogli da donosete odluke o zaštiti plodnosti ako je to potrebno. Ako postoji rizik, verovatno ćete biti upućeni specijalistu za plodnost kako biste razgovarali o mogućnostima očuvanja plodnosti.

Kako rak može uticati na moju plodnost?

Nisu svi slučajevi raka ili lečenja raka uticali na buduću plodnost. Postoje neki kanceri koji mogu direktno da utiču na vašu plodnost, ali obično ne na strašno štetan način: Rak testisa: Imajući rak testisa može značiti da imate nizak broj spermatozoida u trenutku dijagnostikovanja raka. Hodgkinov limfom: Zbog načina na koji se Hodgkinov limfom razvija, možete imati nizak broj spermatozoida u trenutku dijagnostikovanja.   Liječenje raka koje može utjecati na plodnost Hemoterapija Hemoterapija je najčešći oblik liječenja raka. Nažalost, dok hemoterapija može zaustaviti rast i umnožavanje ćelija raka, to može uticati i na normalne, zdrave ćelije u procesu. To uključuje reproduktivne ćelije, što znači sperma. Obim štete je određen nizom različitih faktora, uključujući: vrstu droge doziranje kombinacija lekova. Budući da rizik zavisi od svih ovih različitih faktora, najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom o mogućem efektu vašeg lečenja na vašu plodnost i kakve akcije možete preduzeti da biste sačuvali svoju plodnost.   Radioterapija Radioterapija koristi rendgenske zrake visoke energije, gama zrake ili elektrone kako bi ubila ćelije raka u određenom dijelu tijela. On stvara promene u ćelijama tela koje uništavaju sposobnost ćelija da rastu i dele se. Radioterapija utiče samo na ćelije i tkiva u određenoj oblasti (za razliku od hemoterapije koja utiče na celo telo). Normalne, zdrave ćelije su takođe bolje sposobne da se odupru zračenju, zbog čega vaše telo može brže da se oporavi od efekata radioterapije. Zračenje takođe ubija brzo deljenje ćelija, kao što su reproduktivne ćelije, ali je generalno ograničeno na one u zatvorenom području. Tako da može uticati na vašu plodnost ako imate radioterapiju u tom području. Količina štete koju radioterapija može da uradi vašim reproduktivnim organima zavisi od: doziranje potreban je broj tretmana (zvanih frakcija) polje zračenja (područje tijela gdje ga imate).   Transplantacija koštane srži (BMT) i transplantacija matičnih ćelija (SCT) Imati transplantaciju znači da će vam biti data hemoterapija visoke doze i / ili ukupno zračenje tela. Zbog toga postoji značajno veći rizik od neplodnosti zbog razloga opisanih za gore navedene tretmane.   Hirurgija Operacija reproduktivnih organa kao što su testisi ili organi u okolnim područjima – kao što je prostata ili bešika – može uticati na vašu sposobnost da imate dijete. Najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom ili nekim drugim osobom u vašem ICS timu o uticaju operacije na vaše reproduktivne organe.   Kako da znam da li je tretman uticao na moju plodnost? Dok prolazite kroz tretman, teško je reći koji je uticaj na proizvodnju sperme. Mogu se javiti efekti na broj spermatozoida koji imate, ili na njihovu sposobnost plivanja. Ovi efekti mogu biti privremeni tokom tretmana ili trajni. Nakon što završite sa tretmanom, možete testirati vašu spermu kako biste saznali koji je, ako uopšte postoji, uticaj imao tretman.

Ne dešava se kod svih slučajeva raka ili lečenja raka. Sve zavisi od vašeg uzrasta, tipa raka i lokacije, vrste lečenja i od toga kako reaguje vaše telo. 

Postoje neki kanceri koji mogu direktno da utiču na vašu plodnost, ali obično ne na strašno štetan način:

*Rak testisa:

Dijagnostikovanjem raka testisa može da znači da imate nizak broj spermatozoida.

*Hodgkinov limfom:

Zbog načina na koji se Hodgkinov limfom razvija, možete da imate nizak broj spermatozoida u trenutku dijagnostikovanja.  

*Lečenje raka koje može da utiče na plodnost:

*Hemioterapija

Hemioterapija je najčešći oblik lečenja raka. Nažalost, dok hemoterapija može zaustaviti rast i umnožavanje ćelija raka, to može uticati i na normalne, zdrave ćelije u procesu. To uključuje reproduktivne ćelije, što znači sperma. Obim štete je određen nizom različitih faktora, uključujući: vrstu lekova i doziranje i kombinacija lekova. Najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom o mogućem efektu vašeg lečenja na vašu plodnost. 

*Radioterapija

Radioterapija koristi rendgenske zrake visoke energije, gama zrake ili elektrone kako bi ubila ćelije raka u određenom dijelu tijela. Radioterapija utiče samo na ćelije i tkiva u određenoj oblasti (za razliku od hemioterapije koja utiče na celo telo). Može da utiče na vašu plodnost ako imate radioterapiju u tom području. Količina štete koju radioterapija može da uradi vašim reproduktivnim organima zavisi od: doziranje potreban je broj tretmana (zvanih frakcija) polje zračenja (područje tijela gdje ga imate).

* Transplantacija koštane srži (BMT) i transplantacija matičnih ćelija (SCT)

Imati transplantaciju znači da će vam biti data hemioterapija visoke doze i / ili ukupno zračenje tela. Zbog toga postoji značajno veći rizik.

*Hirurgija

Operacija reproduktivnih organa kao što su testisi ili organi u okolnom području – kao što je prostata ili bešika – može uticati na vašu sposobnost da imate dete. Najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom ili nekim specijastom.  

Byadmin

Uobičajeni načini lečenja raka

Postoji nekoliko različitih načina lečenja koji se koriste sami ili u kombinaciji za lečenje različitih vrsta raka. Svi imaju za cilj da ubiju ćelije raka, zaustave njihov rast ili da ih uklone iz tela. 

Ovde ćemo govoriti o najčešćim načinima lečenja za mlade ljude sa rakom. Većina karcinoma se leči operacijom, hemioterapijom i / ili radioterapijom – uobičajeno je da postoji kombinacija. Drugi načini lečenja koji se koriste za određene vrste raka su transplantacija koštane srži ili transplantacija matičnih ćelija, hormonska terapija i lečenje steroidima. 

Svaka osoba sa rakom ima individualni plan lečenja. Vaše lečenje će zavisiti od tipa, stadijuma i lokacije vašeg raka i drugih faktora kao što su vaša starost, opšte zdravlje i vaše preference. Plan lečenja pravi multidisciplinarni tim doktora, medicinskih sestara i drugih članova tima.

Najčešće vrste lečenja raka su: 

*hemioterapija – upotreba lekova protiv raka za ubijanje ili usporavanje rasta ćelija 

*operacija (hirurgija) – operacija za uklanjanje tumora iz tela

 *radioterapija – upotreba radijacije za ubijanje ćelija raka u određenom delu tela.

Drugi načini lečenje mogu biti: 

*transplantacija koštane srži – transfuzija zdrave koštane srži da zameni koštanu srž uništenu hemioterapijom 

*hormonska terapija – lečenje, koji se obično daje kao tableta ili injekcija, za promenu nivoa ili proizvodnje određenih hormona u telu 

*transplantacija matičnih ćelija – uklanjanje nekih matičnih ćelija iz vašeg tela pre hemioterapije visoke doze i zatim vraćanje, ili donorske, vašem telu nakon čega se formiraju nove ćelije. 

*lečenje steroidima – imajući specifični steroide (obično kao tablete ili injekcije) da bi hemioterapija bila efikasnija, smanjila zapaljenje ili imuni odgovor (nakon transplantacije koštane srži ili matičnih ćelija) ili smanjila ili kontrolisala nuspojave kao što su mučnina ili glavobolje. 

Gore navedeni tretmani su testirani i dokazani kao efikasni. Ako koristite ili razmišljate o korišćenju bilo koje druge terapije, obavestite svog lekara ili nekog drugog u vašem timu za lečenje. Mnoge “komplementarne” terapije (kao što su masaža, joga, meditacija) mogu biti od pomoći u suočavanju sa rakom i sporednim efektima lečenja; ali neke “alternativne” terapije koje se promovišu kao lekovi protiv raka mogu da ometaju vaše lečenje ili da budu štetni.

Byadmin

Suočavanje sa dijagnozom

Ako vam se kaže da imate rak, mogu se pojaviti gomile osećanja koja nikada ranije niste osetili. To može biti zastrašujuće i ostajete zatečeni i zbunjeni, frustrirani, ljuti i pitate se kako će sve ovo da utiče na  vaš život.

Ne postoje pogrešna i prava osećanja. Svaka osoba različito reaguje i na svoj način. Važno je da znaš kako da se suočiš sa tim osećanjima.

Neke od „normalnih“ emocija koje možda osećate uključuju:​

  • šok ili neverica
  • anksioznost ili panika
  • frustriranost
  • ljutnja
  • uplašenost
  • Gubitak nezavisnosti
  • uznemirenost
  • tuga
  • kao da niko ne može da razume kako se osećaš

Nije važno koliko se stvari mogu činiti loše, pokušajte da pronađete nadu. Većina mladih ljudi preživi rak.

Učenje o vašem raku i njegovom lečenju može da smanji strah od svega sa čim se suočavate. Neki ljudi žele da imaju mnogo informacija a drugi više vole  manje informacija.

Vaša porodica i prijatelji ne znaju kroz šta prolazite, pa im razgovor sa njima može pomoći da shvate šta vam je potrebno upravo sada. Razgovor sa ljudima koji su prošli kroz slične slučajeve raka može biti od velike pomoći u suočavanju i shvatanju da niste sami.

Pozovi nas 

Anksioznost je normalna reakcija kada se suočimo sa nečim tako strašnim i nesigurnim kao što je dijagnostikovanje raka. Ali ako osećanja anksioznosti, panike i brige o budućnosti postanu toliko jaka, ili traju dugo, tako da utiču na svakodnevni život, važno je da zatražite i dobijete pomoć.

Neke strategije koje mogu pomoći uključuju:

*sporo, abdominalno (uz stomaka) disanje 

*Nađite vremena da se opustite i odmarate – dozvolite sebi  da radite stvari u kojima uživate

*Učinite nešto za druge – i sa drugima 

*Postavite male, realne ciljeve koji će vam pomoći da se uhvatite u koštac sa preprekama, i 

*potražite pomoć od drugih u rešavanju vaših problema 

*Zapišite stvari u dnevnik (zapisivanje briga na papir može da pomogne )

*Zatražite podršku i pomoć od svoje porodice, prijatelja ili drugih resursa zajednice kada vam je potrebna 

*Pridružite se grupi za podršku ili stupite u kontakt sa drugim mladim ljudima s rakom – deljenje iskustava s drugima koji razumiju je često korisno.

Kada dobiješ dijagnozu raka, sasvim je prirodno da si ljut/a. Imaćete osećaje kao da nije fer i muči će vas pitanje Zašto ja?”.

Možda ćete se osećate ljuti zbog toga jer: 

*ceo tvoj život je okrenut naglavačke. 

*ne možete da radite ono što ste nekada radili. 

*vaši roditelji moraju da se brinu o vama više nego obično. 

*za tebe nema nikoga. 

Potpuno je u redu da se osećate bes, ali postoje dobri i loši načini suočavanja sa njim. 

Korisni načini za oslobađanje ljutnje i stresa:

*Pronađite privatni prostor i VRIŠTITE! 

*Udarajte u jastuk. Ponekad neka osnovna, prvobitna agresija (ne fokusirana na osobu, naravno) može stvarno da pomogne da se bolje osećate. 

*Idite na trčanje, šetnju ili neku drugu vrstu vežbe. 

*Imajte dobar iskren razgovor sa nekim kome verujete. 

*Ljutnja ponekad pokriva sve ostale emocije koje se dešavaju, a samo priznanje nekome može vam pomoći da raspakujete ono što osećate. 

*Slušajte muziku koja odgovara vašem raspoloženju. 

*Zapisujte. 

Beskorisni načini suočavanja sa besom:

*Droge ili alkohol. 

*Povređivanje drugih. Ljutnja je prirodna emocija, ali nasilje nikada nije dobar način da se njime bavimo. Uvek postoje drugi načini da izrazite šta osećate. Ponekad, kada smo ljuti, pokušavamo da se odvojimo od ljudi. Možete se osećati kao vam dosadjuju, čak i kada pokušavaju da pomognu, a oni jednostavno ne razumeju. 

*Možda vam se čini teško, ali pokušajte da ne gurate ljude koji vas vole. Oni samo žele da pomognu, a mnogo je teže da to urade sami! Zapamtite: Rak je sranje, ali niste sami. Postoje ljudi koji će razumeti i pomoći. 

Dobiti dijagnozu raka je zastrašujuće. Strah i anksioznost su normalne reakcije. 

Suočavanje sa strahom

*Lečenja: Da li je lečenje bolno? Da li ću se izlečiti?

*nus pojava lečenja ili komplikacija i kako će to sve da utiče na moj život

*budućnosti: Kako se sve ovo odražava na moj život?

*biti različiti (drugačiji) i odbačen iz društva.

Saveti za suočavanje sa strahom:

*Prihvati ga. 

Normalno je osećati strah. Govoriti sebi da se ne plašiš neće učiniti da strah nestane. Fokusirajte se na pronalaženje načina da sami sebi pomognete.

*Nemojte sedeti i ćutati o svojim strahovima

 Vašu teskobu može da smanji razgovor o vašim strahovima, pa čak i samo zapisivanje. Mnogo brige sa vaših leđa može da ukloni i razgovor sa nekim koje sve već ovo prošao.

*Pridružite se grupi za podršku.

Smanjenje stresa će pomoći u smanjenju ukupnog nivoa anksioznosti.

Pokušati da:

*Provodite vreme sa porodicom i prijateljima

*Bavite se nekim novim ili starim hobijima.

*Šetati

*Meditirati

*gledati komediju

*izbegavati ljude i situacije zbog kojih osećate stres (osim kada se radi o bolnici)

 

Osjećaj uznemirenosti i tuge je potpuno normalan odgovor na saznanje da imate rak. Mnogi mladi ljudi takođe osećaju tugu – o svim stvarima koje možda sada propuštaju. Iako su ova osećanja normalna, ako  traju dugo ili počnu da ometaju vaš normalan život, potrebno je da zatražite pomoć.

Ako tuga postane klinička depresija, to može imati ozbiljne posledice na svakodnevni život. 

Ako mislite da se osjećate depresivno ne treba se stideti i nije znak slabosti. Važno je da znate da to “neće proći samo” i važno je razgovarati s nekim kome vjerujete i zatražite pomoć.

Byadmin

Kako se rak dijagnostikuje kod mladih?

Utvrđivanje da li neko ima rak, i određivanje vrste i način lečenja obično uključuje mnogo testova.
Proces obično počinje u ordinaciji vašeg lekara. Ako imate simptome koji mogu biti povezani sa rakom – kao što su bol ili umor ili neke kuglice- lekar će uraditi pregled i možda naručiti punu krvnu sliku. Ako lekar sumnja na uputi će vas kod specijaliste na dodatne testove. Najčešći su navedeni u nastavku. Možda ćeš imati više različitih testova – prvo da saznaš da li imaš rak, a zatim da se utvrdi tip i stadijum raka i isplanira tok lečenja.

Najčešći testovi za uspostavljanje dijagnoze raka su:

Nemojte da se stidite i slobodno pitajte šta da očekujete i kako da se spremite za neki test. 

Biopsija

Je uzimanje malog uzorka tkiva iz tela pomoću igle ili skalpela.

Analize krvi

Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: *onih koje su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatih pod imenom „krvna slika“ i * drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Biopsija koštane srži

biopsija koštane srži i aspiracija je uzimanje uzorka vaše koštane srži (meko tkivo unutar vaših većih kostiju) kako bi se testirala proizvodnja krvnih ćelija u vašem telu, dijagnostikovala leukemija ili limfom ili da se vidi kako reagujete na lečenje

Skeniranje kostiju - Scintigrafija

Biopsija koštane srži i aspiracija je uzimanje uzorka vaše koštane srži (meko tkivo unutar vaših većih kostiju) kako bi se testirala proizvodnja krvnih ćelija u vašem telu, dijagnostikovala leukemija ili limfom ili da se vidi kako reagujete na lečenje.

CT skener

CT skener - skeniranje kojim se uzimaju detaljne slike preseka iz različitih uglova, kako bi se pokazalo tačno gde je tumor i koliko je velik.

Lumbalna punkcija

Lumbalna punkcija - koristeći veoma malu iglu se izvlači mala količina spinalne tečnosti kako bi se proverilo da li postoji rak u centralnom nervnom sistemu

MRI- magnetna rezonanca

Upotrebom magnetizma i radio-talasa se dobijaju detaljne slike struktura mekih tkiva i prikazuju neki tipovi tumora

Ultrazvuk

snima unutrašnje organe koristeći zvučne talase

X zračenje/rentgen

korišćenje zračenja za identifikaciju promena u tkivima ili kostima u telu.

Byadmin

Rak kod mladih ljudi

U centralnoj Srbiji po podacima IJZ Batut godišnje se prosečno dijagnostikuje oko 390 novoobolelih mladih uzrasta od 15 do 30 godina. 

Postoje dve grupe raka koje mladi dobijaju:

  • Rak krvnih ćelija- leukemije i rak limfnih žlezda -limfomi
  • Solidni tumori kao što su tumori kostiju i tumori na mozgu

Leukemija

Leukemija je rak krvi, najčešće belih krvnih zrnaca koji se stvaraju u koštanoj srži.
Najčešće su:

Akutna imfoblastna leukemija (ALL), – B ili T imfociti nekontrolisano rastu. Najčešća je kod dece od uzrasta od 2 do 4 godine, i češća je kod dečaka nego kod devojčica. Više na LINKU.

Akutna mijeloidna leukemija (AML)  je ređa – uglavnom su granulociti ti koji nekontrolisano rastu. Više na LINKU.

Limfomi

Limfom je rak limfnog sistema, koji je deo imunog sistema koji štiti organizam od infekcija i bolesti.
Najčešći su:

Hodgkinova bolest je češća kod omladine i odraslih. Retko se javlja kod uzrasta mlađeg od 3 godine. Najčešća je kod dece starosti od 10 godina. Prvi znak bolesti je povećanje limfnih čvorova na jednoj strani vrata. Više na LINKU.

Non-Hodgkinovi limfomi su najčešći u detinjstvu. Kod NHL limfni čvorovi su uglavnom povećani u području vrata, stomaka i prepona. Više na LINKU.

Tumori centralnog nervnog sistema

Tumori centralnog nervnog sistema su tumori mozga i kičmene moždine

Tumori mozga pojavljuju se u 5-15 slučajeva na 100.000 ljudi. Osnovna podela tumora je na primarne i sekundarne. Više na LINKU.

Tumori kostiju u mekotkivni tumori

Rak kostiju često počinje na krajevima kostiju gde se formira koštano tkivo u toku rasta mlade osobe. Neki uobičajeni sarkomi kostiju i mekog tkiva kod mladih su:

Većina osteosarcoma se razvija kod osoba koje nemaju nikakvih drugih bolesti i bez porodične istorije tumora kostiju. Može biti izazvan hiperaktivnošću koštanih ćelija. Više na LINKU.

Juingov sarkom se obično javlja u dečjem ili ranom adolescentnom uzrastu, najčešće između 10. i 20. godine života. Najčešće se javlja u području karlice, natkolenice i nadlaktne kosti i rebara. Ovo je posle osteosarkoma je načešći koštani tumor kod dece i najmaligniji koštani tumor dečjeg uzrasta. Više na LINKU.

 

Juingov sarkom se obično javlja u dečjem ili ranom adolescentnom uzrastu, najčešće između 10. i 20. godine života. Najčešće se javlja u području karlice, natkolenice i nadlaktne kosti i rebara. Ovo je posle osteosarkoma je načešći koštani tumor kod dece i najmaligniji koštani tumor dečjeg uzrasta. Više na LINKU.

 

Ostale vrste koje pogađaju mlade

Uskoro

Uskoro

 

Uskoro

 

Uskoro

Projekat Život posle? | Projekat: Uz podršku Ministrastva omladine i sporta Republike Srbije by Čika Boca &MladiCe