Čitaš o: Dijagnoza

Byadmin

Suočavanje sa dijagnozom

Ako vam se kaže da imate rak, mogu se pojaviti gomile osećanja koja nikada ranije niste osetili. To može biti zastrašujuće i ostajete zatečeni i zbunjeni, frustrirani, ljuti i pitate se kako će sve ovo da utiče na  vaš život.

Ne postoje pogrešna i prava osećanja. Svaka osoba različito reaguje i na svoj način. Važno je da znaš kako da se suočiš sa tim osećanjima.

Neke od „normalnih“ emocija koje možda osećate uključuju:​

  • šok ili neverica
  • anksioznost ili panika
  • frustriranost
  • ljutnja
  • uplašenost
  • Gubitak nezavisnosti
  • uznemirenost
  • tuga
  • kao da niko ne može da razume kako se osećaš

Nije važno koliko se stvari mogu činiti loše, pokušajte da pronađete nadu. Većina mladih ljudi preživi rak.

Učenje o vašem raku i njegovom lečenju može da smanji strah od svega sa čim se suočavate. Neki ljudi žele da imaju mnogo informacija a drugi više vole  manje informacija.

Vaša porodica i prijatelji ne znaju kroz šta prolazite, pa im razgovor sa njima može pomoći da shvate šta vam je potrebno upravo sada. Razgovor sa ljudima koji su prošli kroz slične slučajeve raka može biti od velike pomoći u suočavanju i shvatanju da niste sami.

Pozovi nas 

Anksioznost je normalna reakcija kada se suočimo sa nečim tako strašnim i nesigurnim kao što je dijagnostikovanje raka. Ali ako osećanja anksioznosti, panike i brige o budućnosti postanu toliko jaka, ili traju dugo, tako da utiču na svakodnevni život, važno je da zatražite i dobijete pomoć.

Neke strategije koje mogu pomoći uključuju:

*sporo, abdominalno (uz stomaka) disanje 

*Nađite vremena da se opustite i odmarate – dozvolite sebi  da radite stvari u kojima uživate

*Učinite nešto za druge – i sa drugima 

*Postavite male, realne ciljeve koji će vam pomoći da se uhvatite u koštac sa preprekama, i 

*potražite pomoć od drugih u rešavanju vaših problema 

*Zapišite stvari u dnevnik (zapisivanje briga na papir može da pomogne )

*Zatražite podršku i pomoć od svoje porodice, prijatelja ili drugih resursa zajednice kada vam je potrebna 

*Pridružite se grupi za podršku ili stupite u kontakt sa drugim mladim ljudima s rakom – deljenje iskustava s drugima koji razumiju je često korisno.

Kada dobiješ dijagnozu raka, sasvim je prirodno da si ljut/a. Imaćete osećaje kao da nije fer i muči će vas pitanje Zašto ja?”.

Možda ćete se osećate ljuti zbog toga jer: 

*ceo tvoj život je okrenut naglavačke. 

*ne možete da radite ono što ste nekada radili. 

*vaši roditelji moraju da se brinu o vama više nego obično. 

*za tebe nema nikoga. 

Potpuno je u redu da se osećate bes, ali postoje dobri i loši načini suočavanja sa njim. 

Korisni načini za oslobađanje ljutnje i stresa:

*Pronađite privatni prostor i VRIŠTITE! 

*Udarajte u jastuk. Ponekad neka osnovna, prvobitna agresija (ne fokusirana na osobu, naravno) može stvarno da pomogne da se bolje osećate. 

*Idite na trčanje, šetnju ili neku drugu vrstu vežbe. 

*Imajte dobar iskren razgovor sa nekim kome verujete. 

*Ljutnja ponekad pokriva sve ostale emocije koje se dešavaju, a samo priznanje nekome može vam pomoći da raspakujete ono što osećate. 

*Slušajte muziku koja odgovara vašem raspoloženju. 

*Zapisujte. 

Beskorisni načini suočavanja sa besom:

*Droge ili alkohol. 

*Povređivanje drugih. Ljutnja je prirodna emocija, ali nasilje nikada nije dobar način da se njime bavimo. Uvek postoje drugi načini da izrazite šta osećate. Ponekad, kada smo ljuti, pokušavamo da se odvojimo od ljudi. Možete se osećati kao vam dosadjuju, čak i kada pokušavaju da pomognu, a oni jednostavno ne razumeju. 

*Možda vam se čini teško, ali pokušajte da ne gurate ljude koji vas vole. Oni samo žele da pomognu, a mnogo je teže da to urade sami! Zapamtite: Rak je sranje, ali niste sami. Postoje ljudi koji će razumeti i pomoći. 

Dobiti dijagnozu raka je zastrašujuće. Strah i anksioznost su normalne reakcije. 

Suočavanje sa strahom

*Lečenja: Da li je lečenje bolno? Da li ću se izlečiti?

*nus pojava lečenja ili komplikacija i kako će to sve da utiče na moj život

*budućnosti: Kako se sve ovo odražava na moj život?

*biti različiti (drugačiji) i odbačen iz društva.

Saveti za suočavanje sa strahom:

*Prihvati ga. 

Normalno je osećati strah. Govoriti sebi da se ne plašiš neće učiniti da strah nestane. Fokusirajte se na pronalaženje načina da sami sebi pomognete.

*Nemojte sedeti i ćutati o svojim strahovima

 Vašu teskobu može da smanji razgovor o vašim strahovima, pa čak i samo zapisivanje. Mnogo brige sa vaših leđa može da ukloni i razgovor sa nekim koje sve već ovo prošao.

*Pridružite se grupi za podršku.

Smanjenje stresa će pomoći u smanjenju ukupnog nivoa anksioznosti.

Pokušati da:

*Provodite vreme sa porodicom i prijateljima

*Bavite se nekim novim ili starim hobijima.

*Šetati

*Meditirati

*gledati komediju

*izbegavati ljude i situacije zbog kojih osećate stres (osim kada se radi o bolnici)

 

Osjećaj uznemirenosti i tuge je potpuno normalan odgovor na saznanje da imate rak. Mnogi mladi ljudi takođe osećaju tugu – o svim stvarima koje možda sada propuštaju. Iako su ova osećanja normalna, ako  traju dugo ili počnu da ometaju vaš normalan život, potrebno je da zatražite pomoć.

Ako tuga postane klinička depresija, to može imati ozbiljne posledice na svakodnevni život. 

Ako mislite da se osjećate depresivno ne treba se stideti i nije znak slabosti. Važno je da znate da to “neće proći samo” i važno je razgovarati s nekim kome vjerujete i zatražite pomoć.

Byadmin

Kako se rak dijagnostikuje kod mladih?

Utvrđivanje da li neko ima rak, i određivanje vrste i način lečenja obično uključuje mnogo testova.
Proces obično počinje u ordinaciji vašeg lekara. Ako imate simptome koji mogu biti povezani sa rakom – kao što su bol ili umor ili neke kuglice- lekar će uraditi pregled i možda naručiti punu krvnu sliku. Ako lekar sumnja na uputi će vas kod specijaliste na dodatne testove. Najčešći su navedeni u nastavku. Možda ćeš imati više različitih testova – prvo da saznaš da li imaš rak, a zatim da se utvrdi tip i stadijum raka i isplanira tok lečenja.

Najčešći testovi za uspostavljanje dijagnoze raka su:

Nemojte da se stidite i slobodno pitajte šta da očekujete i kako da se spremite za neki test. 

Biopsija

Je uzimanje malog uzorka tkiva iz tela pomoću igle ili skalpela.

Analize krvi

Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: *onih koje su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatih pod imenom „krvna slika“ i * drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Biopsija koštane srži

biopsija koštane srži i aspiracija je uzimanje uzorka vaše koštane srži (meko tkivo unutar vaših većih kostiju) kako bi se testirala proizvodnja krvnih ćelija u vašem telu, dijagnostikovala leukemija ili limfom ili da se vidi kako reagujete na lečenje

Skeniranje kostiju - Scintigrafija

Biopsija koštane srži i aspiracija je uzimanje uzorka vaše koštane srži (meko tkivo unutar vaših većih kostiju) kako bi se testirala proizvodnja krvnih ćelija u vašem telu, dijagnostikovala leukemija ili limfom ili da se vidi kako reagujete na lečenje.

CT skener

CT skener - skeniranje kojim se uzimaju detaljne slike preseka iz različitih uglova, kako bi se pokazalo tačno gde je tumor i koliko je velik.

Lumbalna punkcija

Lumbalna punkcija - koristeći veoma malu iglu se izvlači mala količina spinalne tečnosti kako bi se proverilo da li postoji rak u centralnom nervnom sistemu

MRI- magnetna rezonanca

Upotrebom magnetizma i radio-talasa se dobijaju detaljne slike struktura mekih tkiva i prikazuju neki tipovi tumora

Ultrazvuk

snima unutrašnje organe koristeći zvučne talase

X zračenje/rentgen

korišćenje zračenja za identifikaciju promena u tkivima ili kostima u telu.

Byadmin

Rak kod mladih ljudi

U centralnoj Srbiji po podacima IJZ Batut godišnje se prosečno dijagnostikuje oko 390 novoobolelih mladih uzrasta od 15 do 30 godina. 

Postoje dve grupe raka koje mladi dobijaju:

  • Rak krvnih ćelija- leukemije i rak limfnih žlezda -limfomi
  • Solidni tumori kao što su tumori kostiju i tumori na mozgu

Leukemija

Leukemija je rak krvi, najčešće belih krvnih zrnaca koji se stvaraju u koštanoj srži.
Najčešće su:

Akutna imfoblastna leukemija (ALL), – B ili T imfociti nekontrolisano rastu. Najčešća je kod dece od uzrasta od 2 do 4 godine, i češća je kod dečaka nego kod devojčica. Više na LINKU.

Akutna mijeloidna leukemija (AML)  je ređa – uglavnom su granulociti ti koji nekontrolisano rastu. Više na LINKU.

Limfomi

Limfom je rak limfnog sistema, koji je deo imunog sistema koji štiti organizam od infekcija i bolesti.
Najčešći su:

Hodgkinova bolest je češća kod omladine i odraslih. Retko se javlja kod uzrasta mlađeg od 3 godine. Najčešća je kod dece starosti od 10 godina. Prvi znak bolesti je povećanje limfnih čvorova na jednoj strani vrata. Više na LINKU.

Non-Hodgkinovi limfomi su najčešći u detinjstvu. Kod NHL limfni čvorovi su uglavnom povećani u području vrata, stomaka i prepona. Više na LINKU.

Tumori centralnog nervnog sistema

Tumori centralnog nervnog sistema su tumori mozga i kičmene moždine

Tumori mozga pojavljuju se u 5-15 slučajeva na 100.000 ljudi. Osnovna podela tumora je na primarne i sekundarne. Više na LINKU.

Tumori kostiju u mekotkivni tumori

Rak kostiju često počinje na krajevima kostiju gde se formira koštano tkivo u toku rasta mlade osobe. Neki uobičajeni sarkomi kostiju i mekog tkiva kod mladih su:

Većina osteosarcoma se razvija kod osoba koje nemaju nikakvih drugih bolesti i bez porodične istorije tumora kostiju. Može biti izazvan hiperaktivnošću koštanih ćelija. Više na LINKU.

Juingov sarkom se obično javlja u dečjem ili ranom adolescentnom uzrastu, najčešće između 10. i 20. godine života. Najčešće se javlja u području karlicenatkolenice nadlaktne kosti i rebara. Ovo je posle osteosarkoma je načešći koštani tumor kod dece i najmaligniji koštani tumor dečjeg uzrasta. Više na LINKU.

 

Juingov sarkom se obično javlja u dečjem ili ranom adolescentnom uzrastu, najčešće između 10. i 20. godine života. Najčešće se javlja u području karlicenatkolenice nadlaktne kosti i rebara. Ovo je posle osteosarkoma je načešći koštani tumor kod dece i najmaligniji koštani tumor dečjeg uzrasta. Više na LINKU.

 

Ostale vrste koje pogađaju mlade

Uskoro

Uskoro

 

Uskoro

 

1
Zdravo!
Hvala ti što se javljaš. Kako možemo da ti pomognemo?
Powered by